Turska berbernica
Jednog dana u Mersinu, tokom internacionalnog radnog kampa, probudih se i pogledah se u ogledalo. Zahvalim se univerzumu na novom danu i mogucnosti da se probudim bas u Mersinu, okružen divnim ljudima i pored mora, a odna shvatim da nešto nije baš sasvim kako treba, Jbte, vreme je za brijanje, stopio sam se sa sredinom sa ovom bradom. Što je mnogo, mnogo je! Da sam te 2013. godine znao da ću danas nositi bradu mnogo veću nego tada, ne bi mi ni palo na pamet da posetim berberina, ali u tom momentu je sve aludiralo na brijanje. Imao sam izbor - da provedem sat vremena u toaletu ispred ogledala mačujući se mojom i više nego gustom bradom ili da iskusim uslugu turskih berberina u nekoj od čuvenih turskih berbernica. Idem u berbernicu! Odlukla je pala. Sada sam znao kako ću provesti svoje prvo slobodno vreme na radnom kampu.
U hotelu, gde smo bili smešteni, pronalazim lidera i obaveštavam ga o mojim namerama, a tu se nađe i Diego, volonter iz Irske sa španskim imenom. Rekao je da bi mi se rado pridružio ako nije problem, a ja sam to prihvatio sa oduševljenjem. I taman kada smo krenuli da napuštamo hotel, ugledala nas je Nemica Lusi. Upitala nas je gde idemo i da li može sa nama, pošto ni sama ne zna kako da iskoristi svoje slobodno vreme. Naravno da je krenula! Ponela je i foto-aparat kako bi zabeležila sve to i ovom prilikom joj se zahvaljujem na tome, jer da nije nje bilo i te kamere, ne bismo sada imali priču. Zapravo, imali bismo priču, ali priču koja nije praćena fotografijama. Dolazimo do prve berbernice nedaleko od hotela. Ugledali smo berberina koji završava mušteriju, pa ga pitasmo na engleskom koliko košta usluga brijanja. Rekao je 10 turskih lira, što je u tom trenutku bilo oko 5 evra. Bacio sam se na praktikovanje mog turskog jezika i pogađanje, za cenu ali on nije hteo ni da čuje. Rekao je da je to moderan salon i da mogu da se pogađam na drugim mestima, ali ne tamo. Ništa nam nije drugo peostalo nego da prihvatimo, jer je napolju bilo prevruće, a ko zna na kojoj udaljenosti se nalazi sledeći salon, s obzirom da smo smešteni bili, ipak, daleko od centra grada.
"Ko će prvi?" - upitao nas je brica pokazujući nam oštri brijač, a mi se pogledasmo u fazonu "'Ajde ti!", "Ne, ne, ajde prvo ti!". Dobro, ionako je to moja ideja, pa neće da me kolje, valjda! Prvi put sam kod brice. Seo sam, a Lusi je uslikala moju facu. Potom mi je lice nasapunjao i ostavio me tako neko vreme. Sve vreme je zbijao neke šale na turskom jeziku, jer mu je engleski bio zaista loš. Nešto smo ukapirali jer smo razumeli ili iz gestikulacije shvatili o čemu se radi, a nešto nismo. Ipak nismo prestajali da se smejemo, jer je lik bio zaista pozitivan. Uglavnom, sve šale su se svodile na to kako će da nas prikolje, zapali, zavrne šiju i slično. Diego i Lusi nisu od samog početka prihvatili te šale kao dobronamerne, ali ipak sve je to zbog razlike u kulturi. Mi imamo takve šale, pa valjda zato sam od početka uživao u istima. Ubrzo su se i oni opustili pa je berbernicom odjekivao smeh. Onda mi je rekao da se uozbiljim, pokazao brijač, gurno mi glavu na naslon i počeo sa brijanjem. Za tili čas mi je skinuo bradu, a onda mi namazao neku kremu za lice. Ostavio me je tako neko vreme, pa potom zapalio neki štapić i počeo da ga manda iznad moje glave levo-desno uz smeh, a u fazonu "E, sad ću da te zapalim!". Osmudio mi je sve nepotrebne dlake sa lica i vrata, a na vrlo vešt način.
I na kraju, kada sam taman pomislio da je završio, on mi je vešto rukama uhvatio glavu i ispucao vrat. Možda je to, za mene, bio i najčudniji trenutak, a valjda jer to nisam očekivao. Ipak, prijalo je jer sam imao osećaj preporođenosti, kao posle masaže. Celokupni takav tretman je dobio i Diego.
Na kraju je sve ispalo i više nego dobro, mi smo izašli puni utisaka i nasmejani iz berbernice, a i što je najvažnije obrijani bez i jedne posekotine i spaljotine. :)
Нема коментара:
Постави коментар